Weekly Review: Don Karlo

Dusan
4 svibnja, 2022
226 Views
Carlo-Ancelotti

Osvojio je titulu šampiona u pet najjačih evropskih liga. Igrao je polufinala Lige šampiona u četiri različite decenije. Kažu da je najveći izazov u trenerskom poslu ostati u trci s vremenom, a on ne samo da mu odoleva, nego je često i ispred njega. Da li je popularni Don Carlo najveći fudbalski trener svih vremena?

Fudbaleri madridskog Reala minulog vikenda osvojili su 35. titulu prvaka Španije, a trener “Los Blancosa” Carlo Ancelotti ispisao je nove stranice fudbalske istorije. U njoj se upisao zlatnim slovima kao prvi trener koji je uspeo da osvoji trofej namenjen osvajaču prvenstva u svakoj od takozvanih Liga petice.

Osim LaLige, koja mu je jedina do sada nedostajala, u svojoj bogatoj trenerskoj karijeri pobeđivao je u prvenstvima Italije, Engleske, Nemačke i Francuske. Najpre je sa Milanom trijumfovao 2004, a sa Chelsea je osvojio Premier ligu u sezoni 2009/10. Usledila je selidba u Francusku gde je sa PSG-om bio šampion 2013, a krov Bundeslige zaposeo je sa minhenskim Bayernom 2017.

Koliko je veliki poduhvat Carla Ancelottija najbolje govori podatak da nijedan trener u istoriji nije osvojio ni četiri različita šampionata, a samo su dvojica uspela da osvoje po tri. Pep Guardiola je nacionalna prvenstva osvajao sa Barcelonom, Bayern-om i Manchester City-em, dok je Joseu Mourinhu to uspevalo sa Chelsea, Interom i Realom iz Madrida.

Miran, tih i povučen

Popularni Don Carlo nikada nije privlačio svetla medijske pozornice pompeznim izjavama, zapaljivim govorima i energičnim ponašanjem pored terena. I u pobedama i u porazima je držao visok nivo dostojanstva, a uvek je za dobre rezultate isticao igrače u prvi plan kao najzaslužnije za osvajanje trofeja. Stoga je opis “miran, tih i povučen” najprikladniji za iskusnog italijanskog stručnjaka.

Nikada ne pravi dramu kada gubi, a nikada nije potrošio silno bogatstvo bogatih vlasnika klubova u kojima je radio kako bi dolazio do pehara. Interesantno je da su od Ancelottija više novca potrošili Guardiola, Mourinho, Allegri, Simeone i Conte u poslednjih 10 godina.

U deceniji pre veće trošadžije bili su Ferguson, Wenger, Benitez, a protiv sve trojice ima bolji međusobni skor – protiv Fergusona (7:6), Wengera (5:1), Beniteza (3:1). Ancelotti ima pozitivan bilans i protiv Jurgenna Kloppa (4:3), dok je poravnat u pobedama sa Mourinhom i Simeoneom.

Tri puta na krovu Evrope

Don Carlo je tri puta bio prvak starog kontinenta. Dva puta mu je to polazilo za rukom sa Milanom (2003. i 2007.), dok se sa Madriđanima na tron Evrope popeo u sezoni 2013/2014.

Malo je falilo da sa Milanistima osvoji još dva “ušata” trofeja, ali se 2004. isprečio Deportivo iz La Korunje. Bilo je to jedno od najgorih 90 minuta te generacije Milanovih fudbalera na stadionu “Riazor”.

U prvom meču četvrtfinalnog dvoboja, Milan je počistio Deportivo sa 4:1 na svom stadionu i bio već viđeni polufinalista, ali su Pandiani, Valeron, Luque i Fran u revanšu zaustavili aktuelnog prvaka na putu ka odbrani trona.

I godinu dana kasnije Milan je imao fantastičan tim, a u finalu Lige šampiona sastali su se sa Liverpoolom na istanbulskom “Ataturku”. U prvom poluvremenu na terenu je postojao samo jedan tim, “Rosoneri” su se poigravali sa “Crvenima” i vodili 3:0 posle 45 minuta fudbala.

No, u nastavku je čuvena “istanbulska noć” progutala Carlove fudbalere, Liverpool je izjednačio na 3:3 i nakon boljeg izvođenja penala ostavio Milan bez trofeja.

Karma je pogledala Ancelottija dve godine kasnije i osvetio se Liverpoolu, a het trik u osvajanju evropskih trofeja “postigao” je 2014, na sličan način na koji je ostao bez pehara devet godina ranije.

Lisabonski “Estadio da Luz” bio je poprište madridskog finala, a Atletico Madrid je vodio sa 1:0 do 93. minuta, kada je Sergio Ramos glavom poravnao rezultat i odveo meč u produžetke. Tamo je postojao samo jedan tim, Real je preko Balea, Marcela i Ronalda postigao tri gola i doneo Ancelottiju treći pehar namenjen evropskom prvaku.

Omiljen među igračima

Svaki klub koji je napustio, uradio je to na dostojanstven način i sa svakim vlasnikom je ostao u dobrim odnosima, a to nije baš lako ako sarađuješ sa glavama poput Silvia Berlusconija, Nassera Al-Khelaifija, Romana Abramovicha i ostalih. Nije tajna da su ga svi fudbaleri voleli i da je bio omiljen među igračima.

“Bio mi je kao otac. Proveli smo mnogo godina zajedno. Pomogao mi je da igram svoj najbolji fudbal na drugoj poziciji, ispred odbrane. Promenio mi je ulogu na terenu. Vremena sa njim su bila neopisiva.”, reći su Andree Pirla.

“Svaki dan je razgovarao sa mnom. Ne samo sa mnom, već sa svim igračima. Zabavljao se sa nama. On je neverovatna osoba. Voleo bih da svaki igrač ima prilika da sarađuje sa njim, jer je fantastičan. Mnogo mi nedostaje, jer smo zajedno osvojili mnogo trofeja.” izjavio je nedavno Cristiano Ronaldo.

Mnogima je bio fudbalski otac, a ne treba zaboraviti da je uz njega kao trener stasao Zinedine Zidane. Francuz je bio Ancelottijev pomoćnik i njegov naslednik na klupi Reala, a ne bi bilo pogrešno reći da je Italijan postavio osnovu na kojoj su kasnije osvojene tri uzastopne titule prvaka Evrope.

Kažu da je najveći izazov u trenerskom poslu ostati u trci s vremenom, a on ne samo da mu odoleva, nego je često i ispred njega. Punih 27 godina se don Carlo bavi trenerskim poslom i ne namerava da stane, već je i dalje gladan trofeja.

“Želim da osvojim još trofeja s Realom. Vidimo se u sredu.”, izjavio je u subotu nakon osvajanja titule prvaka Španije, aludirajući na revanš meč polufinala Lige šampiona sa Manchester Cityjem, u kojem Real može da obezbedi svoje 17. finale. A poznato je da ih “Los Blancosi” retko gube.

[single_affiliate_xl title=”22bet kladionica” ]

 

Author Dusan